Како срећа одједном одлучи да дође? Пита ли она икога? Да ли је то само опака пркосна игра нечија, или је пак, дугоочекивани повратак на оно у шта смо вјеровали? Желим да вјерујем да је то повратак, али и даље не смијем да се препустим потпуно. Не смијем, јер претходна смрт је била болна.
А желим! Желим свим срцем, бићем, прстима, очима, уснама да те волим и да осјетимо срећу коју смо осјећали… Не! У ствари не желим стару срећу. Желим да уведемо нову јединицу мјере за нашу нову срећу. Нека то буде нешто ново. Старо знамо. Нове ствари желимо. Барем ја. У сваком случају, желим да буде тако као што тренутно изгледа. А знаћемо ускоро.
Надам се да ћемо проћи „први“ испит наше „вјечне љубави“. Јер ништа на свијету ми није битније од тога…
Облак категорија
-
Скорашњи чланци
