Ишао сам са колегама на трчање данас. Интересантно колико не волимо себе, и не желимо да водимо рачунра о своме тијелу. Иако је знојење трајало само 30ак минута, тернутно – истуширан – прилично се позивитно осјећам.
Ових дана, дешава ми се да заглавим до јутарњих часова (~ 4) новог дана и онда мало спавам (до 7) те тако радни дио дана (до 16) проведем у неком полубунилу. Тако да сам се дао на спавање поподне, што иначе није моја навика.
Јутрос сам тако легао око 4, јер сам чекао на станици пољака који се није појавио (а требао је да то учини око 1 те ноћи), па онда чак читао (!) око 30ак минута. (Шта ћу кад другачије не могу заспати…). А јутрос сам онда устао око 8, истуширао се и отишао до града са колегама у суботојутарњи шопинг. Као у правом потрошачком друштву потпуно непланирано новцем који не би требало да трошим на такве ствари купио сам мајицу за 25 КМ, дивно-зелене боје. А после смо сједили у граду и пили лимунаду, јер је већ око 10 прилично угријало и тијело и очи.
Е тако намучен куповином и дружењем отишао сам кући, направио си оброк, а после читао. У једном моменту ми је прошло кроз главу осјећај (прије него мисао) како ћу да заспим. Склопио сам књигу и – заспао! Спавао сам отприлике 2 сата или слично и једва сам се извукао из кревета после. Киша је донијела неку љеност у собу па сам опет читао и окретао се, јер су ме већ леђа бољела од лежања…
Све чисте тривијалности записах! Па хајде, нека. Треба и то понекад.